ЗАШТО ДЕЦА ДАНАС ИМАЈУ ПРОБЛЕМ СА КРЕТАЊЕМ

Последњих деценија све више родитеља, професора, лекара и стручњака који раде са децом примећује исту ствар — деца се данас суштински крећу мање него икада раније.

И то није само утисак.

Променио се начин детињства.

Некада су деца велики део дана проводила напољу — трчала, пењала се, возила бицикл, играла се са другом децом, истраживала простор око себе. Кретање је било природан део одрастања.

Данас је велики део детињства пресељен у затворен простор.

Школа, домаћи задаци, телефони, таблети, видео игре, друштвене мреже и дуготрајно седење постепено су потиснули природну потребу детета за кретањем.

Проблем није само у томе што се деца „мање баве спортом“.

Проблем је што савремено дете све ређе има свакодневна мишићна напрезања која су суштински важна за правилан телесни раст и развој.

Тело детета је створено за кретање.
Када кретања нема довољно — тело и развој почињу то да показују.

Када посматрамо мало дете, лако можемо приметити да је кретање његов природан начин учења.

Дете жели да трчи, скаче, пузи, пење се, окреће, вуче, гура, балансира и истражује простор око себе. Оно кроз покрет упознаје свет.

Кроз такве активности развијају се:

• координација
• равнотежа
• снага
• спретност
• контрола покрета
• сигурност у кретању

Али и много више од тога.

Кроз покрет дете стиче сигурност у себе.

Дете које савладава простор, препреку, нову вештину или изазов постепено гради самопоуздање и осећај способности.

Зато кретање није само „физичка активност“.
Оно је важан део целокупног развоја детета.

Технологија је донела много добрих ствари, али је истовремено променила начин на који деца проводе дан.

Данас деца велики део времена проводе:

• у седећем положају
• уз екране
• у затвореном простору
• у неправилним положајима тела
• са веома мало спонтаног кретања

И ту долазимо до проблема који се све чешће уочавају већ у раном узрасту.

Све више деце има:

• слабију координацију
• мању физичку спремност
• лошије држање тела
• слабији мишићни тонус
• мање сигурности у кретању
• брже замарање при физичкој активности

Код великог броја деце види се и избегавање кретања. Дете бира мирније активности, брзо одустаје од физичког напора или избегава спорт јер се у њему не осећа сигурно и успешно.

То није „лењост“.

То је често последица тога што дете није имало довољно прилике да природно развије моторичке способности.

Једна од ствари које родитељи често не примећују јесте колико је организму детета потребно свакодневно кретање да би се правилно развијао.

Мишићи, кости, зглобови, стопала, равнотежа, држање тела и координација развијају се управо кроз покрет и оптерећење.

Дете које:

• трчи
• скаче
• вуче
• пење се
• балансира
• баца
• хвата
• носи сопствено тело кроз простор

развија тело онако како је природно предвиђено.

Када тога нема довољно, организам постепено губи функционалност коју би у том узрасту требало природно да гради.

Предшколски и млађи школски узраст представљају најосетљивији период моторичког развоја.

То је време када деца најлакше усвајају:

• основне облике кретања
• координацију
• контролу покрета
• равнотежу
• просторну оријентацију
• сигурност у кретању

У том периоду се поставља темељ за каснији спортски, али и свакодневни функционални развој.

Зато је огромна грешка када дете у овом периоду има премало кретања.

Јер оно што се тада пропусти, касније је много теже надокнадити.

Када је добро организован, спорт представља најприроднији начин да се дете поново повеже са кретањем.

Али важно је разумети једну ствар:

Деци у раном узрасту није најпотребнија рана специјализација и резултат. Потребно им је разноврсно кретање.

Добар спортски програм треба да омогући детету да:

• трчи
• скаче
• балансира
• баца
• хвата
• пење се
• ротира тело
• развија координацију
• учи кроз игру

Када се спорт организује на тај начин, деца га доживљавају као радост, а не као обавезу.

И управо тада настаје највећи напредак.

Јер оно што се тада пропусти, касније је много теже надокнадити.

Једна од највећих грешака је посматрати спорт само као физичку активност.

Кроз спорт деца развијају:

• самопоуздање
• упорност
• дисциплину
• комуникацију
• сарадњу
• тимски дух
• сигурност у себе

Када дете савлада нову вештину, пређе полигон, научи да вози ролере, преплива део стазе или постане сигурније у игри са другом децом — оно не развија само тело.

Оно гради слику о себи.

Још један проблем савременог детињства јесте недостатак времена проведеног у природи.

А деца у природи функционишу другачије.

Више се крећу.
Више истражују.
Више комуницирају.
Више користе машту.

Природно окружење подстиче спонтану игру и кретање на начин који затворен простор тешко може да замени.

Зато активности које се реализују напољу — у парку, на стази, поред воде, на терену или у природи — имају огромну вредност за развој детета. .

Деца навике не усвајају кроз причу. Усвајају их кроз окружење.

Када родитељи подстичу децу да:

• буду напољу
• буду активна
• пробају спорт
• проводе време у природи
• имају рутину кретања

деца много лакше развијају позитиван однос према физичкој активности.

Није циљ да свако дете постане спортиста.

Циљ је да дете заволи кретање. .

Један од најбољих начина да деца поново открију радост кретања јесу добро организовани спортски кампови.

У таквом окружењу деца:

• проводе цео дан активно
• бораве у природи
• крећу се кроз игру
• уче нове вештине
• друже се са вршњацима
• постепено постају сигурнија у кретању

Оно што је посебно важно јесте да деца у таквом систему често и не доживљавају активности као „тренинг“.

Она их доживљавају као игру, авантуру и добро дружење.

А управо тако деца најбоље уче.

Проблем недовољног кретања код деце није више споредна тема.

Он постаје један од најважнијих изазова савременог детињства.

Зато је важно да деци створимо окружење у ком ће:

• кретање бити природно
• спорт бити позитивно искуство
• природа бити део свакодневице
• игра поново постати важан део одрастања

Јер дете које се креће — не развија само тело.

Развија сигурност, радозналост, самопоуздање и здрав однос према животу.