ДЕЦИ СА АФАЛТА СПОРТ У ПРИРОДИ ЈЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈА И ОПОРАВАК ОД СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА УГЛАВНОМ У ЗАТВОРЕНИМ ПРОСТОРИЈАМА.

Нама који се бавимо децом кроз спорт и спортске активности већ више од две деценије не може остати не приметно да је све већи број деце са мањом енергијом и потребом за кретањем, безвољношћу и не заинтересованошћу за покрет и покретне игре угушени скученошћу четири зида, забранама, страхом, одузетим самопоуздањем кроз упозорења „Пази пашћеш“, „Не трчи“, „Не јурцај“, „Не скачи“ „Не врти се“.

Међутим деца у природи, а поготову уз стручни тим који их константно учи, бодри и подстиче, доживљавају ослобођење, трансформацију. Постају наново деца која су еуфорична, раздрагана и насмејана, опијена неосетним загрљајем природе. Природа, а поготову спорт у природи децу лечи у телесном али и духовном смислу. Рекли би да их просвећује, чини их мирнијом, племенитијом, толерантнијом и стрпљивијом.

Деца уз спортске активности у природи боље једу, мање бирају, чак и не питају шта је на менију. У природи је све слађе и лепше, а нарочито оброци.

Спој деце и природе представља величанствен и јединствен доживљај за нас родитеље али и педагоге који се децом свакодневно баве. Сваки удах је некако лакши, осећамо се стварно живим. Деца добијају осећај слободе и жеље да трче, скачу на све стране да јурцају.